Oktobar 05, 2023
Kako naučiti dete da stane iza svojih postupaka i postane disciplinovano na duže staze?
Najbolji oblik discipline je onaj koji dolazi iz nas samih, koji je zasnovan na razvijenom osećaju za pravedno i ispravno, i našim sopstvenim ciljevima. Ključ uspešne discipline, one na duge staze, krije se u uspostavljanju kvalitetnog, čvrstog odnosa deteta i odraslog. Ovo je mesto sa kog počinje roditeljstvo.
Šta je disciplina?
Reč disciplina asocira na zabranu ili kaznu. Međutim, disciplinovanje nije isto što i kažnjavanje. Disciplina, u svom korenu reči, ima značenje učiti ili podučavati. Ona uključuje postavljanje jasnih pravila detetu, kao i realnih očekivanja od njega. Sa druge strane, ona treba da predstavlja sredstvo pravilnog i srećnog razvoja deteta, put ka njegovoj samostalnosti i odgovornosti. Uz sve to, disciplina ne sme da ostavi negativne posledice po detetovo samopouzdanje ili da izazove kod deteta otpor i averziju. Disciplina treba da se zasniva na poštovanju i da joj cilj bude da pomogne sazrevanju deteta.
Zašto je važno biti disciplinovan?
Disciplina je oblik vežbe za život koja, kada se jednom iskusi i praktikuje, razvija sposobnost pojedinca da kontroliše svoje postupke. Ona nam omogućava da se posvetimo nekom zadatku i da budemo istrajni u ostvarenju sopstvenih ciljeva. Disciplina nas uči kako da poštujemo pravila, koja su neizostavni deo života u zajednici. Kod deteta je cilj postepeno postići samodisciplinu koja će mu biti vodič kroz svet.
Očekivanja i mogućnosti
Koliko puta dnevno svom detetu kažete da nešto ne radi dobro: nisi dobro sredio sobu, nisi se dobro obukla, ne gledaš kuda ideš itd. Ponekad su očekivanja odraslih mnogo veća od razvojnih mogućnosti deteta.
U prvim godinama života, najbitnije je da dete oseti sigurnost i da ima uzor prema kojem će učiti da se ponaša. Naime, deca mlađa od pet godina ponašaju se tako da steknu odobravanje svojih postupaka od strane odraslih osoba bitnih u njihovom životu ili da izbegnu posledice neprimerenog ponašanja. „Dobro“ i „loše“ za njih su apstraktni pojmovi, čije razumevanje zahteva vreme i iskustvo. Deca različitog uzrasta imaju različite potrebe i različito se ponašaju pred izazovima svakodnevnog života.
Sa godinu dana dete tek počinje da uči, pa ne može uvek da se ponaša onako kako bi odrasli hteli, jer ne ume da razume i sledi pravila. Sa dve godine dete počinje da poštuje jednostavna pravila, ali nije u stanju da ih se dosledno pridržava. Trogodišnjaci razumeju i usvajaju nešto više pravila, ali doslednost u pridržavanju im nije jača strana. Uobičajeno im je da se odazovu na poziv, da mogu da sačekaju svoj red, da se pridržavaju nekih pravila kako bi izbegli opasnost i da ponekad žele da udovolje odraslima. Četvorogodišnjaci još imaju ograničenu samokontrolu, ali mogu slediti neka pravila, udovoljavati zahtevima odraslih, odnositi se pažljivo prema igračkama itd.
Sasvim je prirodno da se malo dete ponekad ružno ponaša, jer je ono tek u procesu učenja. Njemu je potrebna briga i zaštita odraslih, budući da nije u stanju da predvidi posledice svog ponašanja, niti da se dosledno pridržava nametnutih pravila. Rutine su te koje detetu obezbeđuju ugodnu sigurnost u kojoj ono zna šta i kada da očekuje.
Kako dete raste stvari postaju drugačije, jer ono biva u stanju da razume smisao potreba postavljanja i pridržavanja određenih pravila, iako mu se nekada čini da odrasli preteruju i da izmišljaju čudna pravila. Poželjno je da odrasli razgovaraju sa decom, da zajedno naprave listu nepoželjnih oblika ponašanja (u kući, vrtiću, školi itd), kao što su galama, udaranje, ostavljanje stvari u neredu itd. Zatim je potrebno zajedno definisati odgovarajuće reakcije, odnosno posledice ako do nepoželjnog ponašanja dođe.
POZITIVAN PRISTUP
Nije uvek lako izabrati pravi i adekvatan pristup u vaspitavanju deteta. Kada se suočite sa problemom oko discipline, veoma je važno da pokušate da segledate stvari iz dečjeg ugla. Pokušajte da čujete detetovo mišljenje o njegovom ponašanju, da ga razumete i da zajedno pronađete prihvatljivo rešenje. Imajte na umu sledeće:
- Odnosite se prema detetu s poštovanjem koje želite i za sebe. Kada želite da disciplinujete dete, upitajte se da li je pažnja i uvažavanje koje pokazujete prema onakva kakvu želite da dete pokaže prema Vama. Ukoliko to nije slučaj, izaberite neki drugi pristup.
- Pomozite detetu da svoju energiju usmeri u pozitivnom smeru, omogućite mu dovoljno kretanja i aktivnosti. Dete treba da trči, skače, peva, da pleše, jer je njegova energija neiscrpna i treba je usmeriti u pozitivnom pravcu. U suprotnom, moglo bi da se desi da ona pređe u nepoželjne oblike ponašanja.
- Utvrdite porodična pravila, jer je to jedan od najboljih načina postavljanja granica detetu. Kada ih kreirate, usmerite se na jednostavne pozitivne poruke koje uče dete određenim vrednostima. Pravila treba da budu jednostavna, kratka i da ih nema previše. Na primer: „Koristimo reči, a ne ruke, kada rešavamo neki problem“, „Kuću održavamo urednom tako što svako posprema za sobom“ itd.
Disciplinske metode, poput odvraćanja pažnje, logičkog zaključivanja ili pozitivnog podsticaja mnogo su efektnije od primene sile!
USLOVI ZA USPEŠNO DISCIPLINOVANJE
Bezuslovna ljubav - prihvatam dete onakvo kakvo jeste
Prijatna atmosfera - uvažavam topao prihvatajući odnos
Iskren odnos pun poverenja - bez manipulacije
Strpljenje - da saslušam, razumem, objasnim
Doslednost - u reagovanju i očekivanjima
Objašnjavanje kako se nešto radi – biti uzor
Poštovanje ličnosti deteta - obraćam mu se
Saosećanje - razumem i prihvatam osećanja i gledišta deteta
Postavljanje jasnih granica - imam jasne i realne zahteve i očekivanja od deteta
Iz svega prethodno navedenog, nije teško zaključiti da je građenje kvalitetnog odnosa sa detetom ključ njegovog dobrog ponašanja. Dete prirodno želi da se dobro ponaša prema osobi sa kojom je emocionalno povezano. Tako da, bez snažne privrženosti, ne postoji želja za ugledanjem, prihvatanjem smernica, niti na bilo koji drugi način usvajanje roditeljskog autoriteta. Ono što je u tom kontekstu važno to je da roditelji, pre nego što posegnu za bilo kojim alatkama za dečje „izazovno ponašanje“, prethodno svu svoju pažnju i energiju usmere na građenje bliskog, snažnog odnosa sa detetom. I zato, pre nego što se upitamo: „Kako da odreagujem u ovoj situaciji?“, potrebno je da se preispitamo kakav odnos imamo sa detetom, da li smo emocionalno dostupni, da li dete oseća povezanost sa nama i slično.
Lepota roditeljskih alatki koje ne podrazumevaju kaznu, je u tome što samom njihovom primenom jačamo vezu između nas i deteta. Upravo zato one i daju rezultate.Takve alatke zasnovane su na empatiji, poštovanju i komunikaciji, kojom decu približavamo sebi. Naša privrženost postaje snažnija, a deca naše postupke razumeju i doživljavaju kao ljubav i prisutnost za njih. Rezultat je - vraćanje istom merom! U suprotnom, ukoliko se umesto ovog tipa discipline okrenemo tipu zasnovanom na kaznama, kod deteta možemo prouzrokovati samo strah, pa će ono delovati vođeno strahom a ne razumevanjem. Ukoliko deca ne razumeju svrhu i suštinu discipline ponašaće se „kako im volja“ čim nestane faktor straha.
Odnos „roditelj – dete“ zasnovan na bliskosti, ljubavi, saradnji i uzajamnom poštovanju, pre nego na distanci, strahu, kontroli i dominaciji, omogućava zdrav emocionalni razvoj deteta!
Autor: Milena Milosavljević, pedagog PU „Baby Palace“
